20.9.13

Parada ponosa iz mog ugla

Poslednjih dana našu javnost potresa, sad već ustaljeno pitanje u ovo doba godine: "Hoće li se u Beogradu održati parada ponosa?


Ovo je događaj koji svake godine podseti građane Srbije da mrze gej populaciju. Čitave godine niko ni ne razmišlja o tim pederima i lezbejkama, a kad se približi oktobar svi se pretvore u ekstremne borce protiv homoseksualnosti.

Način na koji se govori o ovom događaju predstavlja najbolji primer kako se sa suštine problema prelazi na marginalna pitanja. Dakle, nikome ovde nije stalo do pedera, ni Organizatoru ni onima koji će ih tući, možda je do njih stalo samo njima samima pa usled toga i ne shvataju da su izmanipulisano topovsko meso novog svetskog poretka. Znači ne radi se o pravima homoseksualaca, već o tome da se toga dana brani poslednji šanac suvereniteta naroda u sopstvenoj državi. Da li sami sebi propisujemo šta se može a šta ne, ili to rade transnacionalne strukture preko korumpiranih nameštenika i šačice verovatno od droge i zdravog života izbezumljenih ljudi. Svaka sledeća bitka je za nas poslednja, jer ako sada prođe VIŠE NEMA NAZAD. 

Gej aktivisti nisu nikakvi borci za ljudska prava, nego obični politički aktivisti, poput otporaša ili predratnih komunista. I to aktivisti sa "jakim leđima", podržani od ogromne mašinerije, a ne neki usamljeni romantični heroji. Oni zloupotrebljavaju običnu homoseksualnu populaciju, postavljaju se kao nekakvi zaštitnici njihovih prava, poput prvih komunista koji su deklarativno branili prava radnika, i koji su zatim "oslobodili" vile na Dedinju čim su došli na vlast. Da se razumemo, nisam protiv homoseksualaca, ko voli nek izvoli, ali sam izuzetno protiv "parade seksualnih manjina" (hajde da prestanemo da upotrebljavamo reč "ponos" tamo gde joj nije mesto, danas u nekim delovima Srbije nije bezbedno reći ni da si Srbin, a kamoli se ponositi time). Podmetačina je tih aktivista da je isto gej aktivizam (tj. parada) i obična homoseksualnost. Neko je prokomentarisao da bi trebalo utvrditi da li su uopšte svi oni homoseksualci (hmmm ne bih voleo da sam u toj komisiji :). 

Žalosno je da građansko društvo nema neki odgovor na ovu provokaciju, i da tako važno pitanje za društvo i naciju moraju da rešavaju nasiljem problematični i nasilni pojedinci. Društvo se samoorganizuje kad država ne nudi mehanizme zaštite običnog građanina. Ovo je za gej aktiviste "vin-vin" situacija: ako ih ne napadnu, onda su postigli cilj; a ako ih izmlate, onda će NVO sektor to upotrebiti kao argument i pritisnuti vlast da pooštri zakonske mere. 
Ne treba se zavaravati, oni su odlično organizovani sa još jačim vezama, koje agresivno istupaju u njihovu odbranu u bilo kojoj zemlji. One služe kao ovnovi za razbijanje kapija tradicije, što eventualno donosi zakone za njihovu promociju. Srbija je poklekla moralno, ogromno, od kada se potčinila zapadu, i ove parade su samo "zeitgeist" našeg sumraka.

Za mene je parada ponosa kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.

0 Komentara:

Post a Comment